U przentaciji su prikazani ekstremni joga položaji, a fotografije su nastale 2009. god.
Tog leta sam završila edukaciju za joga instruktora i od tada se profesionalno bavim tim poslom.
To podrazumeva konstatan rad sa sobom i disciplinovanje sopstvenog života, kao svakodnevno držanje individualnih i grupnih časova i rad sa ljudima koji su zainteresovani za takav način rada.
U tom periodu sam svakodnevno izlagala telo ekstremnim joga položajima misleći da ću dostići „više nivoe svesti“ i da sam zbog toga „posebna“, međutim to je bila velika zabluda i rezultirala je povređivanjem tela, a ne njegovim ozdravljivanjem i dobro je da svo to zaluđivanje nije trajalo dugo. Vrlo brzo mi se upalila lampica „razočarenja“, a ne „prosvetljenja“.
Zabluda je potekla od celokupnog apsurda prenošenja joga znanja gde se suština pomalo iskrivila i izguravala u prvi plan egzibicionizam ljudi koji eksponiraju svoju veštinu izvođenja ekstremnih joga položaja, a ne njen zdraviji sadržaj koje bi oplemenjivao samo biće.
Tendencija ka senzacionalizmu i egzibicionizmu i dalje opstaje, ali važno je da postoje i druge konstruktivnije strane ’joge’ koje se ističu.
Moje mišljenje je da ono što će praktikanti joge naučiti i usvojiti, ponajviše zavisi od nivoa svesti samog instruktora, odnosno onog koji mu prenosi znanje i koji ga obučava.
Ekstremne joga položaje ne može da izvede 90% populacije, ne zato što ljudima nešto fali, nego zato što nemaju potencijal tela (zglobova, mišića, tetiva, ligamenata, celokupne građe) za tako nešto. I to je jedan od razloga zašto nije svakom dato da budene gimnastičar, uspešna balerina, ili da trči maraton. Svako telo je priča za sebe i skladišti celokupno proživljena sećanja, odražava naša mentalno-emotivno stanja, karakter i iskustva koja su se taložila godinama i kada se krene u rad sa telom treba imati na umu sve to.
Potrebno je krenuti spontano, lagano, sa razumevanjem i znanjem bez forsiranja i maltretiranja tela. Neka tela i građe traže specifične pokrete i položaje. Ne prija svakom isti način rada. Rad sa telom i umom je proces koji traje i nikada ne prestaje. To bi bio najzdraviji način pristupa.
Ekstremne pozicije dovode telo u rizik od povređivanja, a sami benefiti su minorni i mogu se postići drugim blažim joga položajima i pokretima tela. To ne znači da ne možemo stići do njih, ali to ne treba da nam bude cilj. Cilj treba da nam bude da „zdravo vežbamo“, omogućimo telu da bude pokretno, funkcionalno, da nam služi. Da naučimo da smirujemo um, da se opustimo, budemo prisutni i svesni i da svesno dišemo. Da, da… da svesno dišemo.
Joga je duboka, introvernta, okrenuta ka unutra, povezuje nas sa sobom, sa našom stvarnom suštinom, navodi nas na promišljanja, istraživanja, rad na sebi, disciplinuje nas, čini nas više saosećajnim i plemenitijim, uči nas da budemo bolji ljudi. ONA SE NE GLEDA, ONA SE DOŽIVLJAVA I OSEĆA.