Položaj luka (Dhanurasana) je najekstremnije izvijanje (ekstenzija) sa stomaka.
Pripada grupi bazičnih joga položaja, ali njeno izvođenje zahteva dobru pripremu celokupnog tela i leđnih mišića, da bi bila bezbedna za izvođenje.
Ovaj položaj nije za početnike i ljude koji imaju neki problem sa leđima, kukovima i ramenima. Da bi iz nje izvukli benefite, kičmeni stub treba da ima potencijal ka fleksibilnosti i da je potpuno zdrav.
Pravilo bi bilo da se pre položaja ’luka’ uvek izvode položaji kobre i skakavca.
Često se stvara dilema oko toga da li kičmu uopšte treba izvijati ka nazad. Odgovor je uvek da sve zavisi od toga kakvo nam je stanje tela, kakva nam je građa kičmenog stuba i sl.
Uopšteno bi se moglo reći da ljudi koji imaju ispravljene lordoze (krivine kičmenog stuba) – njima bi položaji koji izvijaju kičmu ka nazad bili korisni i verovatno bi im i odgovarali i obrnuto. Međutim, individualni pristup svakom pojedincu prilikom vežbanja je neophodan, naročito ako postoji neki problem sa leđima i ostatkom tela.
Što se tiče benefita, položaj ’luka’ jača leđne mišiće, isteže celokupnu prednju stranu tela – grudni koš i stomak, ramena i ruke, kukove i butine.
Organi stimulacije su bubrezi, reproduktivni i stomačni.
Uglavnom će izvođenje ovog položaja eliminisati umor i podići energiju.
Na kraju je obavezna kontra pozicija – balasana (položaj deteta) – da bi se izbalansirala celokupna pokrenuta energija i mišići u čitavom telu.
Kada u radu sa telom težimo da telo smestimo (dovedemo) u neke ekstremnije pozicije, to ne treba da nam bude cilj koji smo nametnuli telu. Telo će samo težiti ka ekstremnijim varijantama samo ako je prethodno pripremljeno i spremno za tako nešto, ako je um opušten i miran. U suprotnom će to biti maltretiranje tela i rizik ka povredama.
Joga instruktori i svi ostali koji rade sa telom ne treba da budu ’klovnovi’ koji poziraju, demonstrijaju svoja telesna dostignuća i fasciniraju druge svojim veštinama. To nema, ama baš, nikakvog smisla. Njihova uloga je da pomognu ljudima da se povežu sa telom i da ga prvenstveno osećaju – da budu u telu, da umire um, osveste dah i omoguće protok – da energija teče.
Smisao se nazire u mirnoći, lepoti, snazi, duhu i saznanju da su telo i um jedno i da se rad sa telom odražava na um i rad sa umom se odražava na telo. Da jedno ne isključuje drugo i da je to proces koji neprekidno traje i nikada ne prestaje.