Svaki položaj ima svoju početnu poziciju, putanju ulaska, zadržavanje položaja i putanju izlaska. Ako suštinski sagledamo da je ‘vežbanje’ svesno i prisutno manipulisanje tela pokretima i upravljanje disanjem, onda možemo zaključiti da je svaki navedeni segment podjednako bitan pri vežbanju. Pravilno postavljena početna pozicija nam omogućava da prilagodimo položaj tela našim mogućnostima i da sam položaj (kada ga zauzmemo) bude

Stopala nas povezuju sa energijom zemlje (bilo bi poželjno da je tako👣). Simbolično označavaju naš oslonac, našu bazu, naše temelje. Preko njih raspoređujemo težinu i oslonac čitavog tela i ona učestvuju u dinamici i ritmu našeg kretanja. U telesno orjentisanoj psihoterapiji, ona služe za uzemljenje, jer kada nas okine jak emotivni naboj, sva naša energija uglavnom jurne na gore, misli

Prvo pravilo Neophodno je utvrditi da li je bol u leđima uzrokovan samo neaktivnošću fizičkog tela i velikom mentalno-emotivnom tenzijom, ili su u pitanju veće degenerativne promene i ozbiljnije povrede. Drugo pravilo Mišiće oko kičmenog stuba ne treba naprezati, već istezati, blago stimulisati i relaksirati. Tako posredno delujemo na rasterećivanje međupršljenskog prostora i stimulaciju kičmenog stuba. Treće pravilo Kičmu ne

Vinyasa je kombinacija različitih položaja iskombinovanih u jedan izbalansirani niz koji teče.Ona bi, ipak, pripala višem nivou rada sa telom, jer zahteva dobru kordinaciju, spretnost, snagu, prisutnost i veštinu upravljanja dahom. I zbog toga se svaki položaj od koga se ‘vinyasa’ sastoji uči pojedinačno – u njegovoj statičnoj formi. Ne bih je preporučila ukoliko postoji neki ozbiljniji problem sa leđima

Telu je neophodno pokretanje, gibanje, katkad kontrahovanje i istezanje, katkad mirovanje i odmaranje. Stanja uma i sve ono što proživljavamo mentalno-emotivno se odražava na telu. Stoga je potrebno sagledavanje tela kroz razna dinamična i statična gibanja, pokrete i položaje i usmeravanje pažnje na ono što se dešava u telu – njegova ograničenja, snage i mogućnosti. I sagledavanje uma – vežbanje

Postoje dva pristupa u radu sa telom, odnosno vežbanju. Prvi pristup i onaj koji je, u suštini, najdominantniji i najzastupljeniji je rad iz rigidne ego strukture uma. Taj pristup podrazumeva da smo mi sebi zadali zadatak, da imamo neki cilj u odnosu na telo, odnosno želimo nešto da postignemo. Npr. “Želimo da smršamo” ili “Želimo da oblikujemo telo onako kako