Svaki položaj ima svoju početnu poziciju, putanju ulaska, zadržavanje položaja i putanju izlaska.
Ako suštinski sagledamo da je ‘vežbanje’ svesno i prisutno manipulisanje tela pokretima i upravljanje disanjem, onda možemo zaključiti da je svaki navedeni segment podjednako bitan pri vežbanju.
Pravilno postavljena početna pozicija nam omogućava da prilagodimo položaj tela našim mogućnostima i da sam položaj (kada ga zauzmemo) bude stabilan i bezbedan.
Da bi se telo vizuelno menjalo tokom vremena, bitno je da svesno i sa pažnjom znamo šta mi uopšte radimo u tom položaju i kako maksimalno da dobijemo ‘nešto korisno’ od položaja, i pritom da se ne ugrozimo, odnosno ne povređujemo. Na primer, da znamo gde je kontrakcija, a gde istezanje, koji su mišići aktivni da bi zaštitili zglobove, da ne grčimo dadatno telo u položaju i sl.
Svi mi imamo izgrađenu neku inerciju našeg tela – to je skup navika i upotreba našeg tela koje su nastajale godinama. Npr. loše držanje, isturena karlica, kriva kičma, povijena ramena i sl. Tu spadaju i naši mentalno-emotivni obrasci, naš karakter, naše rane i traume. I velika je tendencija da ćemo tako, sa celokupnim tim paketom i da postavljamo telo dok vežbamo. Sa loše postavljenom posturom tela u vežbanju rezultati će verovatno izostajati, promene će biti neznatne, ili ćemo se čak i dodatno povređivati.
Rad sa telom i na telu je najznačajnija stvar u životu, jer utiče na celokupno naše psiho-fizičko stanje, ali je tome potrebno pristupiti svesno, ozbiljno, odgovorno i sa određenim znanjem i razumevanjem, a ne samo paušalno mrdati, kriviti i po inerciji ponavljati nešto što ne znamo ni kuda nas vodi ni čemu teži.
