Ne treba podcenjivati umeće opuštanja, a Šavasana može biti jedna od težih položaja naše joga prakse.
Možda deluje lako, ali Šavasana može biti najteža od svih asana. Mnogi joga polaznici koji dobro vežbaju, odnosno uspevaju dobro da se izbalansiraju, izvijaju i uvrću, kada dođe trenutak da se opuste, počnu da imaju poteškoće. Razlog tome je u veštini opuštanja, koje se savlađuje tokom vremena i teže je nego što nam se čini. Ne može da se dogodi tek tako – ne možemo samo reći “Ok nameravam da se opustim, baš sada!” (izgleda da je baš to problem miliona ljudi koji imaju poteškoće da se uspavaju noću). I baš zbog toga je Šavasana posebna, čarobna. Ovaj položaj omogućava da postepeno naučimo da se opustimo, ušetamo u relaksirajuće stanje, ono koje će nas duboko okrepiti, a može nam biti i polazna osnova za meditaciju.
Kada joga polaznici počnu da praktikuju Šavasanu, u početku im je uglavnom veoma teško da se opuste u tom položaju. Dešava im se da dok leže, počne da im se javlja tenzija ili samo bulje u plafon. Nekim drugima se dešava da se uspavaju.
Suština Šavasane je opuštanje sa pažnjom, održavanje svesnosti i neke vrste pribranosti dok i dalje ležimo sa lakoćom. Održavanje svesnosti dok se opuštamo, pomaže da počnemo da uočavamo duboke tenzije u našem telu i umu i da tokom vremena polako pokušamo da ih otpuštamo.
Šavasana je praksa opuštanja jednog dela tela, mišića i misli u isto vreme. Kada je praktikujemo dan za danom, to omogućava telu da se oslobodi nakupljene tenzije i povećava se osećaj fizičke i emocionalne lakoće. Međutim, kada postoji stegnutost i tenzija koja se ugradila u našem telu tokom dužeg vremena, opuštanje – relaksacija, čak i kada ležimo dole – nam se čini kao da je nemoguća. Zbog toga je važno praktikovati aktivno asane (joga položaje) pre pokušaja opuštanja u Šavasani, jer one istežu, otvaraju, oslobađaju tenziju iz mišića. One takođe pomažu da se oslobodi i opusti dijafragma, tako da dah može slobodno da teče.
Ponekad možemo koristiti i pomoćna sredstva (rekvizite) kao podršku nekog dela tela dok ležimo da bismo omogućili lakše opuštanje u Šavasani i na taj način oplemenili svoju praksu. Podizanje listova na oslonac (npr. stolicu), dok ležimo, relaksira noge od joga prakse, vežbanja, višesatnog stajanja, ili čak od dugog sedenja. Ova varijanta takođe poboljšava cirkulaciju i oslobađanja tenziju zadnje lože, omogućavajući nam da se bolje opustimo u Šavasani. Takođe, npr. neka podloga ispod leđa i/ili ispod glave (jastuk, ili presavijeno ćebe), pomaže da se otvori grudni koš, opuste ramena i poboljša prirodni ritam disanja. Ako je naša energija niska i raspoloženje loše, ili ako nam se nakuplja tenzija u gornjem delu i ramenima, ova varijanta će biti dobra opcija. Treba da pratimo disanje dok praktikujemo Šavasanu. Nakon nekoliko minuta disanje počinje da se produbljuje i postaje uravnoteženo. Tada moožemo primetiti da naš um postaje mirniji i misli se usporavaju, javlja se jasnoća i usredsređenost.
U potpunoj varijanti položaja, obnoviće se naše celo telo na podlozi. Važno je da se udobno namestimo. Ukoliko radimo na času, instruktor nam daje detaljne instrukcije o položaju i vodi nas kroz proces opuštanja. Mentalno skeniranje tela od glave do stopala, postepeno opušta svaki deo tela i svaku mišićnu grupu. Ležanje ravno na podlozi može biti neobično iskustvo i u početku se možemo osećati čudno, tako da treba da budemo strpljivi sa sobom. Kako vreme prolazi uglavnom naučimo da uživamo u položaju.
Ako se bude javila potreba za pomeranjem tela, pokušavamo da ostanemo mirni, dok to ne postane uobičajen refleks. Postepeno ćete primećivati da se javlja potpuna mirnoća unutar vas, a dah postaje utišan i skoro neprimetan.
Kada dođe trenutak da se izađe iz Šavasane, to se sprovodi postupno i lagano. Prvo se nekoliko puta duboko udahne i izdahne. Dajemo sebi nekoliko trenutaka da postanemo svesni celog tela i kontakta sa podlogom, svojih ruku i nogu, a onda polako i spontano počnemo da pomeraramo delove tela.
Najbolje da se oslonimo prvo na bok i tek onda sa boka ustanemo. To se zove bezbedno ustajanje sa podloge. 🙂
Šavasana bi trebalo da bude obavezan deo svakog časa joge. Ukoliko se ne sprovodi na kraju časa, može se desiti da telo ostane napeto i umorno od vežbanja.
Redovna praksa Šavasane, približavaće nas iznova i iznova umeću opuštanja, esencijalnom kvalitetu meditacije i jedinstvenom iskustvu joga prakse. Ukoliko uspemo da opustimo fizičko telo, možda ćemo tokom vremena uspeti da otkrijemo i neki drugi deo sebe koji se osvetlio i oslobodio.
Ivana Đikić je profesionalni joga instruktor sa višegodišnjim iskustvom u radu. Više o njoj ovde .
