Kako treba živeti – prva dva elementa yoge – yama i niyama

Možemo reći da prva dva elementa yoge, yama i niyama, predstavljaju neki oblik moralnih načela, odnosno neku vrstu “ophođenja” prema sebi i prema drugima. Uz pomoć načela jame učimo da uskladimo naše postupke u odnosu na drugog čoveka, ljudsko društvo i svet uopšte, a uz pomoć načela nijame učimo kako da se odnosimo prema sebi, kao i prema božanstvu (ako u nama postoje tendencije ka tome).

Utemeljenje života prema najvišim etičkim načelima, izgradnja karaktera i ličnosti preduslov je za svaki duhovni rad, za sam život, pa tako i za jogu, koja je, u svojoj suštini, duhovno traganje.

Samo kroz neprestano promišljanje onoga što činimo sebi i drugima, kroz sveobuhvatno samopropitivanje i samoistraživanje, možemo pojmiti te etičke smernice i živeti životom u skladu sa načelima jame.

Načela jame su “univerzalno važeća, bez obzira na društeveni status pojedinca, mesto, vreme i okolnosti”. To ne znači da ih treba preuzeti kao “svetu dužnost” i beskompromisno ih sprovoditi u svim životnim situacijama, već se prema tim načelima treba odnositi kao prema idealima i putokazima, koji vremenom postaju sastavni deo našeg života.

Pet načela jame su:

1. AHIMSA – NENASILJE – učimo kako ne povređivati druge, kako ne povređivati sebe i kako ne biti povređen od drugoga. To je svesni napor “da se umanji ionako velika patnja na svetu.” Znači, ako nekoga mrzimo ili smo ljuti na njega, u prekršaju smo od te vrline jame. Osim navedenog, ova jama podrazumeva blagonaklonost prema svemu, bez obzira kakve se sve prijatne ili neprijatne stvari dešavale oko nas, ili u nama samima.
2. SATYA – ISTINOLJUBIVOST – težnja ka istini umanjuje zablude, donosi mir i sklad, omogućava bolji odnos sa okolinom i u ljudima pobuđuje poverenje.

To pre svega znači biti ono što jesi, sebe prezentovati bez kamufliranja, pretvaranja. Nije lako sebe posmatrati realno, objektivno.

Negativni, odnosno, najteži deo satje je reći istinu čak i kada je neprijatna. Poželjna je objektivnost u svakom momentu, rušenje iluzija o sebi i drugima, oštra percepcija i selekcija stvari, ljudi i pojmova.

3. ASTEYA – POŠTENJE – NE KRAĐA – ne posezanje u tuđa dobra i pažljivo ophođenje prema materijalnim vrednostima.
4. BRAHMAČARYA – OBUZDANOST – umerenost u svemu što se čini. Obuzdati, savladati, imati pod kontrolom svoje nagone. Ne znači ne uživati u njima, ali sigurno znači kontrolisati ih, biti njihov gospodar.
5. APARIGRAHA – NEPRISVAJANJE – neprisvajanje onoga što i nije tako neophodno za skroman život, kao i ne primajući neprimere darove, umanjuje se zavisnost, pohlepa i preterana brigu za materijalno. Oslobađa se mesto za duhvoni rad. Ova jama je nadogradnja asteje.

Zdravi i etički hedonizam je najbolje uopšteno pravilo za yamu. Nekima je to prestrogo nekima preblago. Sami sebe održvamo u određenim okvirima egzistiranja – ovo su samo smernice koje nam mogu biti putokazi.

Dok su pravila jame zapravo univerzalno važeća moralna načela, načela nijame se odnose na specifičan način življenja (samodisciplinu) i ona aspirantu pružaju okvir za definisanje odnosa prema samom sebi.

Pet načela niyame su:

1. SAUČA – ČISTOĆA – održavanje spoljašnje i unutršnje čistoće. Spoljašnja čistoća se odnosi na čistoću tela (ono što pojedemo i popijemo) i okruženje u kome boravimo, a unutrašnja podrazumeva čišćenje od negativnosti (prvenstveno se misli na negativne osećaje, misli, navike i karakterne osobine).

Telo je nosilac uma, ali je i neraskidivo povezano sa umom i isto tako treba da bude čisto. Univerzum je čist, ne poznaje nečistoće, jer je harmoničan. Nečistoće su zastoji. Praktikovanjem ove nijame postajemo čistiji, sličniji i usklađeniji sa univerzumom.

2. SANTOŠA – ZADOVOLJSTVO vlastitim životom; biti zadovoljan sa onim što imaš i što jesi. To ne znači da ne sme biti nikakvog nezadovoljstva. Upravo suprotno. Opšte nezadovoljstvo samim sobom i jeste glavni poriv bavljenja jogom. Kroz jogički način življenja treba tragati za zadovoljstvom koje proističe iz svesti da činimo sve što je u našoj moći kako bi smo postali bolji ljudi. Ne prepustiti se očaju zbog pogrešnog delovanja ili “zle sudbine“, nego sakupljati snagu i činiti nešto da se to promeni.

Ovo je zahtevna nijama koja traži konstantno samoposmatranje i analizu sopstvenih reakcija, registrovanje svojih afiniteta i averzija. Neki autoriteti joge pod ovom nijamom uključuju i skromnost, što ima smisla. Biti zadovoljan onim što imaš. Skroman čovek lakše dolazi do spokoja.

3. TAPAS – SAMODISCIPLINA – ASKEZA – yoga nije asketizam u smislu samomučenja i samokažnjavanja, ali ona u sebi, ipak, sadrži neke asketske elemente – testiranje i nadilaženje vlastitih granica, iskušavanje samoga sebe, kako bi se spoznale sosptvene granice i snaga.

Očuvanje i unapređivanje zdravlja, zapravo su sastavni delovi tapasa.

Tapas nas uči kako da se oslobađamo preterivanja. Dakle, cilj tapasa nije mučenje tela, nego osiguravanje uslova za njegovo optimalno funkcionisanje, postizanje optimalnog psiho–fizičkog zdravlja.

4. SVADHYAYA – SAMOSPOZNAVANJE – uključuje konstantno proučavanje samoga sebe, kroz proučavanje modernih i drevnih tekstova, druženje sa duhovnim učiteljima, ili kroz introspekciju i sl. Samospoznavanje nema granica.
5. IŠVARA PRANIDHANA – PREDANOST IŠVARI ILI BOGU – Ovde se misli na svest o svojoj božanstvenosti, o traganju za smislom svog života i života uopšte. Nužnost da sebe posmatramo kao mikrokosmos koji je unutar tela, i deo volumena makrokosmosa, kao i bezbroj veza koje čine taj odnos.

Čovek u sebi ima duhovni nagon, nagon samoostvarenja poznat i kao religiozno osećanje, nagon koji ga tera i usmerava da teži za onim što religije nazivaju „povratak u rajsko stanje duha“. Ali to uopšte ne podrazumeva pripadanje oficijelnoj religioznost bilo kog tipa. Taj nagon ne mora da se prepoznaje jasno, ali ako se pojavi ne treba da se ignoriše.

Predano delovati i živeti znači biti prisutan u onome što činimo, razvijanju svesnost šta, kako i zašto to činimo, ali istovremeno biti i odsutan od prejakog uticaja ega, koji za sebe, uglavnom, želi izvući nekakvu korist, ili pak strepi pred neuspehom.

(Reference: I. Đ. i “Iskustvo joge”, D. O.)