Postoje dva pristupa u radu sa telom, odnosno vežbanju.
Prvi pristup i onaj koji je, u suštini, najdominantniji i najzastupljeniji je rad iz rigidne ego strukture uma. Taj pristup podrazumeva da smo mi sebi zadali zadatak, da imamo neki cilj u odnosu na telo, odnosno želimo nešto da postignemo. Npr. “Želimo da smršamo” ili “Želimo da oblikujemo telo onako kako smo mi zamislili da treba izgleda – da imamo veće mišiće, zategnutu zadnjicu” i sl. U tom slučaju – mi vežbamo i tako snažno želimo nešto da postignemo sa telom. To bi verovatno zahtevalo da imamo određenu seriju ponavljanja, određenu dužinu trajanja vežbanja, određenu dinamiku, jer samo tako mi možemo da dođemo do cilja. Ne pratimo kako se osećamo u telu trenutku vežbanja i šta našem telu u stvari treba.
Drugi pristup je onaj koji naglašava važnost povezanosti uma, disanja i tela u procesu vežbanja, gde nam je najvažnije da se obnovimo i regenerišemo na svim nivoima. U tom slučaju – osluškujemo potrebe i osećaje tela i način rada sa telom prilagođavamo tome. Tu nema nikakvog megalomanskog cilja, već nam je jedini cilj da naučimo da osećamo svoje telo i da bolje upoznamo njegove kapacitete, njegovu snagu, njegova ograničenja i njegove mogućnosti, odnosno voleli bismo da naše telo bude zdravo i vitalno. Naravno kroz kontinuirani rad, koji nije ograničen vremenom.
Na mojim časovima često govorim polaznicima da “uzmu od časa baš ono što im treba”. Pa ako je čas preintenzivan za njihovo psiho-fizičko stanje oni mogu da uspore ritam, da ublaže pokrete i položje i obrnuto.
U prvom pristupu se vrlo često javlja frustracija, jer je osoba sebi zadala pretežak zadatak, zadatak za koji ona nije bila spremna, zacrtala je da teži ka cilju, a ne ka svom telu i odvojila se od tela, nije ga osećala dok je radila sa njim, već mu je nametala određene zadateke.
U drugom pristupu osećaji unutar tela su nam glavni i osnovni pokazatelj šta našem telu treba i šta je najbolje za nas.
Da rezimiram, glavna i najbitnija stvar je da je telu neophodan pokret, odnosno aktiviranje. To bi podrazumevalo gibanje, mrdanje, drmusanje, sagledavanje, istraživanje i upoznavanje, a druga stvar je da naučimo da se povežemo sa telom u procesu rada sa njim.