Želim da istaknem važnost pravilnog izvođenja joga položaja, ali ne da to zazvuči kao fraza, nego ću pokušati sažeto da objasnim značaj toga.
U početku mog bavljenja jogom nisam razumevala i osećala mnoge joga položaje, a nisam ih ni sasvim pravilno izvodila. Takođe, kod mnogi ljudi, iako praktikuju jogu veoma dugo, primećujem niz grešaka u izvođenju i nerazumevanju joga položaja.
Zbog čega je to tako?
Mislim da ne znam ispravan odgovor, a ne bih ni da odašiljem kritiku, jer moj moto je: “da svako ima pravo na svoj nivo znanja i svoje viđenje stvari”.
Ea sad da pređemo na suštinu.
Kada telu zadamo zadatak u vidu nekog joga položaja, prvo treba pravilno da ga namestimo.
Šta to znači?
To znači da postavljamo telo da bude ‘stabilno’ u položaju, da nijedan segment tela nije ugrožen. Zatim da osećamo šta treba da radimo u tom položaju, da znamo zašto ga izvodimo, šta dobijamo od njega fiziološko-anatomski – na nivou zglobova, mišića, kontrakcija, istezanja i sl.
Ako ne možemo da izvedemo punu verziju položaja, uvek izvodimo lakšu varijantu, ali takođe pravilnu (svaki položaj ima svoje pripremne i modifikovane verzije).
Položaj i instrukciju treba da razumemo iznutra, sa nivoa osećaja tela, ne sa nivoa uma.
Ukoliko ne znamo zašto radimo neki položaj, ukoliko taj položaj nije stabilan i ne osećamo ga dovoljno dobro sa nivoa tela, ili je verzija možda preteška za nas, u tom slučaju svaki put kada vežbamo, stvaraćemo male mikro traume, ili opterećenja usled nepravilnog izvođenja i nerazumevanja. Takav pristup tokom vremena može ozbiljnije ugroziti neke delove tela.
Svi znamo da su najugroženiji lumbalni i vratni deo kičme kod mnogih ljudi, ali mogu biti i neki drugi delovi (kolena, prepone, kukovi).
Takođe, svaka pozicija ima svoj početak (početni položaj), putanju ulaska (način kako ulazimo), zadržavanje – punu verziju i putanju izlaska (kako izlazimo iz položaja). Sve ove faze su važne.
Pre nego što počnemo sa izvođenjem vinjase (prelazak iz jedne poze u drugu), svaka poza koja bi gradila tu vinjasu, prvo treba dobro da se savlada u statičnoj varijanti, pa tek onda da se izvodi kao niz.
Ovo izlaganje ne važi samo za jogu, već za svaki oblik rada sa telom.
